Pozitivan broj kolega koji je spreman da pomogne ili uskoči je naravno plus. Ništa loše o samim osobama ili njihovom radu ne može da se kaže, u većinskom smislu.

Ukoliko ste sa manje od 10 kolega u kancelariji, a pola od njih su početnici koji još uvek nemaju posao u šaci, na Vas prelazi odgovornost kao istoplaćene i istorangirane kolege, s tim što je pametno da se unapred pripremite na pasivno/nekada direktno/agresivne poruke menadžmenta zbog čega niste uspeli da uradite neśto u okviru sat vremena. Konstantno nametanje stresa, pritiska, kolikogod Vi možda i niste takva ličnost, postaćete anksiozni haos ako ne budete svesni toga da vas jebu u glavi bez potrebe. Očekuje se da radite repetitivne zadatke 7 sati, bez prestanka (osmočasovno radno vreme sa sat vremena odobrene pauze), ukoliko niste u neprestanom radu ili uzmete i bacite pogled na telefon, odmah se pripremite na lekciju o poslovnim manirima. Zaposleni prate kada “bi trebalo” a kada “ne bi trebalo” da odu do toaleta naspram toga koji su po broju na listi poziva i organizuju svoje fizičke potrebe po tom standardu.

Pojedinima ne bi škodilo da se spuste na zemlju i vrate u realnost, a realnost je ta da dovoljno zaposlenih nema s obzirom da svako odlazi ubrzo nakon što shvati da ne želi da mu se nameće abnormalna količina presije i stresa zbog, ni manje ni više, bankomata. Čovek bi pomislio da su u pitanju životi i da je NCR ogranak Urgentnog centra. Okupe se ljudi koji su u jasnom deficitu po pitanju ličnih kvaliteta i nikad nisu bili niti pitani niti nekome/nečemu bitni, i naravno da je rezultat takav kakav jeste. Sve bi još i bilo iole zdravorazumski opravdati da su radnici neobazrivi, ali stanje je daleko od takvog, već “management” uživa u korporativnom demonstriranju sile i nepotrebnim pritiskom